Novosel: Nisam mogla da verujem da ću igrati sa Slađom Erić, nekad sam se s njom slikala kao obožavateljka
Vreme čitanja: 5min | sub. 25.02.23. | 13:58
"Veoma me inspiriše borba za trofej, jer mi je prvi put da igram finale Kupa", rekla je mlada odbojkašica Uba u razgovoru za Mozzart Sport
Razne prepreke koje je preskakala tokom prve sezone u dresu Uba ojačale su Anđelku Novosel. Mlada odbojkašica nije odmah mogla da pokaže šta sve zna i zbog čega je dovedena, ali je dočekala šansu i iskoristila je. Iako je najmlađa u postavi (rođena 2002. godine), ne ustručava se da preuzme odgovornost - povuče ekipu ka preokretu, doda idealan prijem u ključnom trenutku, prođe tešku loptu u samoj završnici...
Na Ub je stigla tokom leta 2021. godine, a pre toga je igrala za Beograd. Došla je u klub sa velikim ambicijama, spremna da radi još više, da se u jačoj konkurenciji bori za mesto u timu i napreduje.
Izabrane vesti
"Sa mojim bivšim klubom Beogradom sam bila u Superligi tokom sezone 2020-2021. Igrala sam veoma dobro na poziciji korektora... Poslednju utakmicu smo imali protiv Uba. Tada me Marijana Boričić zvala, kontaktirala je naravno i moj bivši klub. Ponuda je delovala sasvim dobro. Rekla mi je i da ćemo dodatno raditi, da ću dobijati priliku da igram... Ja sam se dvoumila između Jedinstva iz Stare Pazove i Uba, na kraju sam prelomila i ne kajem se što sam napravila ovakav izbor", ispričala je Anđelka Novosel u razgovoru za Mozzart Sport kako je došlo do saradnje.
Nije sve od početka krenulo glatko za mladu igračicu...
"U prvoj sezoni sam doživela veoma tešku povredu - jedan disk mi je iscurio, a dva su počela da cure. Tri meseca nisam bila na terenu - a to je bilo baš na sredini sezone, kada sam ušla u ritam, adaptirala se i privikla. Trebalo je tada da više igram, a ja sam se povredila. Bio je to baš težak period, ali prošao je, što je najbitnije".
Iako Ub nije daleko od Beograda, za Anđelku je svakako promena bila ogromna.
"Odlazak od kuće prvi put mi je teško pao. Ali, navikla sam se. Družile smo se ovde, pile kafu, izlazile posle treninga na ručak, večeru. Imam i dečka, pa mi je i on mnogo pomogao. Roditeljima je teško bilo, ali sad su tu na svakoj utakmici. Dolaze da navijaju i kada igram i kad ne igram", uz osmeh priča mlada odbojkašica.
Dugačka je lista starijih saigračica koje su imale veliki uticaj na njenu adaptaciju...
"Prošle sezone je tu bila Ljiljana Ranković, koja me je uputila u sve, pričala je sa mnom mnogo. Imala je zamerke na moje ponašanje... Kad je došla Slađa Erić na polusezoni, nisam mogla da verujem da ćemo igrati zajedno. Kad sam bila u prošlom klubu slikala sam se sa njom kao obožavateljka. Ona mnogo razgovara sa nama, baš kao i Bojana Čelić, Nina Lukić... Nina nam je kao lični fizioterapeut, pomaže nam oko povreda. Sve starije igračice su divne i daju mi savete. Naučila sam mnogo fora odbojkaških od njih".
U sadašnjem klubu je izgradila lep odnos sa trenerom Marijanom Boričić, ali i dalje posebno mesto u njenom srcu zauzima Aleksandar Milović sa kojim je radila u Beogradu.
"Marijana je vrhunski stručnjak, a i van terena igračice mogu uvek da joj se povere. Stvarno sam zadovoljna kako sve to izgleda... Mada, uvek ću pomenuti Acu s kojim sam pričala o svemu. Mislim da ni sa kim neću imati takav odnos. Poštovaću svakog sledećeg trenera, ali mi je on nezamenljiv".
Kad pomisli na period u prethodnom kolektivu, dve stvari joj odmah padnu na pamet.
"Prvo naravno taj trenutak kada smo ušle u Superligu. A drugi je... Imale smo jednu utakmicu koju smo izgubile protiv Stare Pazove u Obrenovcu. Sele smo u svlačionicu i ćutale. To je trenutak koji mi je ostao u sećanju. Posle smo pričale, ali taj momenat mi je ostao upečatljiv".
U prethodnom timu je bila istih godina kao i saigračice, a trenutno oko sebe ima devojke koje su mnogo toga već prošle. Deluje da se za sada veoma dobro dopunjuju...
"Našu ekipu vuku starije igračice, a u nekom trenutku kada njima zafali energija, onda smo tu mi mlađe da pomognemo. Ja sam zadovoljna mojim dosadašnjim partijama... Veoma mi se sviđa što sam prešla na poziciju primača servisa. Za sada mi dobro ide. Najbitniji mi je prijem... Kad se pogleda statistika na većini mečeva me služio i nadam se da će tako i ostati. Na početku je bilo straha, nisam mogla da se opustim u igri, ali starije igračice su učinile svoje. Pričale su sa mnom, pomogle mi, baš kao i trener. Uvek sam želela da igram primača servisa... Dugo sam bila korektor, Ub me je i tražio na toj poziciji, ali eto ovde sam se vratila na prijem".
Ubljanke u prvenstvu zauzimaju treću poziciju sa skorom 14-4. Na prvom i drugom mestu su Železničar i Jedinstvo. Upravo će se sa Pazovčankama boriti za trofej u Kupu Srbije sutra od 19 časova na domaćem terenu.
"Najbitnije je da taktički odigramo dobro, ali naravno da će nam pomoći što je finale na našem terenu. Mislim da je to veliki plus... Jedinstvo igra veoma strpljivo, uporno, protiv njih moraš da budeš potpuno koncentrisan, jer ne može lako da se osvoji poen. Taktički su veoma obučen tim, svaki element igre odrađuju na visokom nivou - nebitno da li se igra prvi ili peti set njihov ritam ne pada. Za obe ekipe je prednost to što veoma dobro poznaju protivnika, ali videćemo ko će tu prednost da iskoristi. Mislim da publika na Ubu može nama mnogo da znači, jer je tu u teškim trenucima kada treba da nas digne".
Zna Anđelka koliko će svima u klubu značiti ukoliko uspeju da trijumfuju u nedelju uveče.
"Mene veoma inspiriše borba za trofej, jer mi je prvi put da igram finale Kupa. Naravno, i druge igračice su motivisane, imamo veliku želju da podignemo pehar. Prošle godine nismo ništa osvojili kao klub, tako da bi nam ovo mnogo značilo i generalno, a i za nastavak sezone. Mislim da bi nam porasli volja i entuzijazam i da bismo još jače trenirale tokom narednih meseci. Čeka nas borba za što bolje mesto pred start plej-ofa. Nema lake ekipe, nema jednostavne utakmice...", podvukla je Novosel.
PIŠE: Miljana ROGAČ
FINALE KUPA SRBIJE
26. februar
Odbojkašice
19.00: Ub - Jedinstvo Stara Pazova
Odbojkaši
16.30: Vojvodina - Partizan